Prehrambena Industrija - Srbija

Srbija među zemljama sa najjevtinijom hranom

Analiza cena u 37 evropskih država, urađena na bazi podataka statističke agencije EU, Evrostata, za 2009. godinu, pokazala je da Srbija spada u grupu zemalja sa najnižim cenama hrane, pića i duvana, saopštilo je Ministarstvo trgovine.

Cene hrane i bezalkoholnih pića u Srbiji predstavljaju 70 odsto proseka EU i niži nivo imaju samo četiri zemlje, od ukupno 37 posmatranih.

Ako se izuzme Makedonija koja ima ubedljivo najjeftiniju hranu, sa približno 50 odsto proseka EU, ostale tri zemlje imaju neznatno niže cene u odnosu na Srbiju – Bugarska je na nivou od 68 odsto proseka EU, Rumunija na 66 odsto i Poljska na 64 odsto.

U regionu, niže cene hrane i bezalkoholnih pića imaju samo Makedonija – 26 odsto manje nego Srbija, Bugarska 2,9 odsto manje, a Rumunija za 5,7 odsto. Sa druge strane, te cene u Hrvatskoj su više za za 34,3 odsto, u Sloveniji za 37,1 odsto, u BiH za 10 odsto, a u Crnoj Gori za 12,9 odsto.

Veći nivo cena u Albaniji je evidentiran kod hleba i žitarica, mleka, sira i jaja, ulja i masti, u BiH kod hleba i žitarica, mesa i voća i povrća, u Mađarskoj kod hleba i žitarica, ribe, mleka, sira i jaja, ulja i masti, voća i povrća, u Crnoj Gori kod hleba i žitarica, mesa, mleka, sira i jaja, ulja i masti, odnosno voća i povrća, a u Sloveniji i Hrvatskoj kod svih podgrupa.

Iako su cene u Bugarskoj i Rumuniji u proseku niže za čitavu grupu, kada se posmatraju uže robne grupe po pojedinim proizvodima, one imaju viši nivo cena. Tako su u Rumuniji cene mleka, sira i jaja za 14,8 odsto više, a cene hleba i žitarica su na istom nivou kao u Srbiji.

U Bugarskoj su cene mleka, sira i jaja više za 13,6 odsto, voća i povrća za 4,8 odsto i ulja i masti za 2,3 odsto u odnosu na Srbiju. U odnosu na Sloveniju, Srbija ima niže cene po svim posmatranim robnim grupama. Najveća razlika je kod cena hleba i žitarica koje su više za 65,6 odsto, zatim voća i povrća za 48,4 odsto i ulja i masti za 40,2 odsto. U Hrvatskoj se najveće razlike ispoljavaju kod cena hleba i žitarica koje su više za 62,3 odsto, zatim kod voća i povrća 35,5 odsto i mesa 31,8 odsto. Kod ostalih robnih grupa cene su više u proseku za približno 20 odsto.

Cene hrane i bezalkoholnih pića u Crnoj Gori u odnosu na Srbiju više su za 12,9 odsto, čemu su najviše doprinele cene voća i povrća, koje su u Crnoj Gori više za 33,9 odsto.

Cene alkoholnih pića su više u Albaniji za 2,2 odsto, Crnoj Gori 5,6 odsto, Bosni i Hercegovini 7,8 odsto, Sloveniji za 13,3 odsto, a u Hrvatskoj za čak 22,2 odsto nego u Srbiji, a cene alkoholnih pića u Srbiji su na višem nivou u odnosu na Bugarsku za 14,4 odsto, Mađarsku 6,7 odsto, Makedoniju 23,3 odsto i Rumuniju 22,2 odsto.

Kod cigareta, izdvojile su se Srbija, Makedonija i Crna Gora sa cenama koje se nalaze na istom nivou (manje od trećine proseka EU), za njima su Albanija i BiH sa nivoom koji je 10 odsto viši, u sredini tabele su Bugarska, Rumunija i Mađarska gde su cene više u intervalu o 53,3 odsto do 70 odsto.

Na drugom kraju izdvojile su se Slovenija i Hrvatska, gde su cene više nego duplo veće nego u Srbiji.

Prema podacima Evrostata, razlika između najvišeg i najnižeg nivoa cena je najviše ispoljena kod cigareta (najviši je oko 7,3 puta veći od najnižeg, zatim kod alkoholnih pića oko 3,4 puta, a najmanja je kod hrane i bezalkoholnih pića oko 3 puta). U Srbiji se najveće odstupanje u odnosu na prosečan nivo cena u EU uočava kod cigareta, zatim kod hrane i bezalkoholnih pića, a kod alkoholnih pića je najmanje.

Niži nivo cena hrane i bezalkoholnih pića nego u Srbiji evidentiran je u samo četiri države, alkoholnih pića u osam, dok je kod cigareta ostvaren najniži nivo cena u odnosu na sve posmatrane zemlje.

Na osnovu predočenih podataka i izvršene analize, opšti zaključak je da su cene hrane, pića i cigareta u Srbiji na znatno nižem nivou, kako u odnosu na zemlje u okruženju, tako i u odnosu na zemlje članice EU, navodi se u saopštenju Ministarstva trgovine.

U saopštenju se dodaje da je BDP po stanovnika u Srbiji 37 odsto proseka EU, u Albaniji 27, BiH 30, Makedoniji 35, Bugarskoj 41, Crnoj Gori 43, Rumuniji 45, Turskoj 46, Litvaniji 49 i Sloveniji 86 odsto.